15. apr, 2008. - 21:43h
Srbomrzac
Tekst napisao Velimir Kostadinov u Društvo| Politika| Svakodnevica
Ne verujem da nas svet toliko mrzi koliko se nekim našim politicarima to cini. Ako nam nešto nije po volji skloni smo da pomislimo da nas mrze zbog toga što smo Srbi.
Ako u sred leta dobijete koka kolu bez leda lako zakljucite da je ugostitelj srbomrzac. Ako Inter pobedi Lacio, a vi ste se kladili na Lacio, sasvim je logicno da su fudbaleri Intera srbomrsci. Ako neka Madarica, Bunjevka ili Hrvatica ne želi da izade sa mnom ili mrzi Srbe ili je lezbejka.
Kad odem u crkvu, a pravoslavni pop mi ne obezbedi mesto u prvom redu siguran sam da je srbomrzac.
Ko još nije shvatio da se šalim na ovakvo apsurdno razmišljanje nekih ljudi neka odmah prestane da cita ovu kolumnu inace cu i ja biti proglašen neprijateljem države i srbomrscem.
Isto tako ne podnosim kada baš za sve optužuju Miloševica. Ako je nekog ostavila žena to je zbog Miloševica. Ako vam je krtica uništila baštu i ruže, kriv je Miloševic. Ako niste završili fakultet, opet je kriv Miloševic, jer da nije bilo njega i inflacije, … Bla, bla, bla.
Evo, sada imamo drugu retoriku. Ako pobedi jedna opcija u narednim izborima, onda ništa od evropskih integracija, a ako pobedi druga opcija zauvek smo izgubili Kosovo. Pa, vidite šta cete.
Vlada Srbije se posvadala zbog autoputa Horgoš – Požega. Prvo, to nije autoput, vec vrsta puta koja nije definisana u saobracajnim naukama. Delom je autoput, delom ima samo jednu traku, onda neke cunjeve koji vam ogranicavaju kretanje, a i one zakrpe na svakih nekoliko metara.
Ako idete od Subotice ka Novom Sadu i sa tog nazovi autoputa, pre naplatne rampe, skrenete ka Srboranu ka Novom Sadu, ici cete putem koji je napravljen još davne 1937. godine. Proverite ako mi ne verujete. Tim putem su išli i tenkovi i kojekakva vozila, star je sedamdeset godina i još je u, relativno, dobrom stanju.
Ovaj nazovi autoput od Horgoša do Beograda gradimo dvadeset godina. Otvaran je, deonicu po deonicu, pred svake druge izbore. Na njemu su se mnogi obogatili, kraduckajuci pomalo od asfalta. Kažu da kilometar puta u ravnici košta milion evra. Nekoliko santimetara ukradete sa obe strane, puta nekoliko kilometara i eto para. Da li ste primetili da taj nazovi autoput nije jednake širine celom dužinom do Novog Sada. A ako cemi iskreno asvalt je tolikio tanak da na nekim mestima ocekujem i da trava izraste.
Ko je za to kriv? Nemci, Evropska unija, Džordž Buš ili Albanci? Ne gospodo. Krvi smo mi. Lopovluk nas puno košta. Gde se krade tu bogatstva nema, kaže narodna poslovica. E, pa niko nam nije toliko zla ucinio koliko smo sami sebi ucinili. I zato, ako vas neko pita gde žive najveci srbomrsci i najveci neprijatelji Srbije, odgovorite mu: U Srbiji!
