12. nov, 2008. - 10:07h
Inovacija u vajarstvu
Tekst napisao Dajana Diverno u Kultura| Ljubav i seks| Nekategorisano
Često maštam. Svaki put kad pišem ja maštam. Maštam da sam neki drugi lik, u nekoj drugoj zemlji, da sam ubila troje ljudi ili da sam u koži agenta Odri Meklajam, maštam da sam homić u Bangkoku ili striptizeta koja je umrla nakon burne noći…
Normalno je maštati.
Ovih dana maštam o tome da se bavim vajarstvom.
Lep zanat. Lepa umetnost. Držiš kilograme betona u svojim rukama, koje najpre nabacuješ na osmišljenu statuu, a potom je oblikuješ. Zamišljala sam kako pravim novi kip Posejdona. Divan, krasan, mišićav muškarac kog najpre gledam na slici, a potom ga oblikujem tako da bude kao preslikan sa slike. Bitno je napomenuti kako vajari, kao umetnici, moraju poput doktora - znati tačno svaki mišić i pedalj čovekovog tela, bitno je znati gde se koji mišić nalazi, koja veličina gluteusa odgovara ženama a koja muškarcima, i s te strane sam najpre u svojim mislima osmišljavala kako pravim taj kip. Kip je bio veličine četiri metra, ne zbog toga što sa želela da pravim džina - već što sam celo vreme imala u glavi kako bi izgledao Posejdon sa velikim penisom. Mogu reći bio bi to lep kip - unikatan.
Maštala sam o tome kako me unajmio neki bogati, prebogati američki biznismen koji je tražio da mu napravim Madonu sa velikim sikama. I ja sam kao iskusan vajar pravila Madonu sa sikama… Lep tematski rad.. Ali kad god je bogataš dolazio da vidi svoj dragoceni, kameni suvenir uvek je govorio ”Hoću veće sike! Hoću veće sike!”. I ja sam pravila veće sike.. A on je uvek govorio isto.. I na kraju su ostale samo sise kao glavan ukras na fontani…
Nadalje, maštala sam o tome kako pravim skulpturu dve lezbijke kako se ljube. Čudno je zamišljati, s ozbirom na to da sam žensko da oblikujem ženske grudi, polne organe, njihove jezike kako su isprepleteni, i taj osećaj da svojim rukama sudelujem u njihovom kamenom lezbo-odnosu, osećam se kao da sam treća lezbejka. Pomalo neobičan osećaj u kom ima nekoliko kilograma nastranosti i perverzije. Dakako, pravljenje ovakog kipa je sigurno mnogo zahtevnije od pravljenja skulpture Posejdona sa velikim penisom. Pre svega, žene kao žene - pored toga što se međusobno slabo podnose - bolje znaju sam izgled ženskog tela. Žene kao žene po obliku tela su slične, nema mnogo razlika, sem u tome da li je neka ravna kao daska, a ova druga može sise zabacivati iza leđa.. Sve u svemu - skulptura dve lezbejke u mojim mislima stvorila je osećaj nekakve blage perverzije.. Nisam dugo maštala o tome.. Suviše je komplikovano biti treća lezbejka u kamenom orgazmu…
Al glavna atrakcija, ono što sam potom osmislila bilo bi svrstano u prekasnu inovaciju u vajarstvu. Zamislila sam kako sam muškarac, kako nosim žuti kačket i imam krive noge i kako pravim gomilu naručenih unikatnih privezaka - kamenih, glatkih penisa. Već duže vreme primećujem kod nekih svojih (ne tako bliskih i dragih) poznanica kako su nezadovoljne svakodnevnim životom. Suvišno je napomenuti i to kako im fale one stvari, pa su zato poprilično nadrndane i ceo svet im je kriv. Vođena iskrenom željom da im pomognem i traženju rešenja za ovaj problem, ujedno da im se malčice dodvorim, a i time da unapredim epohu vajarstva - osmislila sam kako u svojoj malenoj kućici pravim gomilu naručenih predivnih privezaka - penise - koje darivam svojim nadrndanim poznanicama. U mojim mislima njihovom oduševljenju nema kraja.. Nije mala stvar dobiti neku vajarsku rukotvorinu na poklon, nemojte zaboraviti cenu ovakvih radova bilo da je u pitanju ruka bez dva prsta ili mrtvačka glava. Dobiti na poklon prekrasan mermeran penis kog možeš držati u ormanu kao glavan ukras koji definitivno svraća poglede gostiju je prava uživancija.. Sve moje poznanice su bile očarane ovakvim poklonom. Prava muzejska relikvija, mada bi ga najbolje bilo ponuditi kao robu na veliko u nekim porno radnjama gde se prodaju gaćice sa rezom na sredini, vijagre, vibratori i gumene lutke. Nesumnjivo epoha vajarstva bi zahvaljujući mermernim penisima procvetala. Vajari bi imali mnogo više posla nego što misle..
Ali da kažem još nekoliko reči o mojim poznanicama. Ovakav penis bi im sasvim ulepšao život i dane kada ih hvata ”žuta minuta”. U tom slučaju - zna se - treba samo otići do ormana, izvaditi unikatan predmet i staviti ga u toplo, vlažno gnezdo i kolutanje očima je neizbežno. Ovi penisi bi bili izuzetno dobri da se upotrebljavaju u svakodnevnom saobraćaju, posebno ukoliko žene putuju na nešto duže relacije i ako je put dovoljno treskav. Ovakav vajarski rad bio bi kao poručen.. A kolutanje očima bilo bi normalna prateća pojava u vožnji autobusom.
Sve u svemu nadam se kako će epoha vajarstva skoro da procveta, ne zato što ja maštam o Posejdonu sa velikim penisom ili što tražim rešenje za problem mojih, ne tako dragih poznanica, već što smatram kako nijedna umetnost ne može sasvim zamreti. Samo treba naći novu inovaciju u kreiranju.
