U “Politici”, petak, 16. oktobar 2009. jedna od vesti dana je ona pod naslovom “U napadu na džamiju u Iraku poginulo 15 ljudi”. Vest kaže da je “u samoubilačkom napadu u džamiji na severu Iraka ubijeno je 15 ljudi a 95 ih je povređeno, … kada je u Tal Afaru bombaš -samoubica prvo pucao na imama za vreme molitve, a kad mu je nestalo metaka, aktivirao je pojas sa eksplozivom i digao se u vazduh među vernicima …”.
Koga zanima ova vest? Mnogi je nisu ni pročitali, a kamoli posvetili pažnju informaciji da je poginulo 15 ljudi, dok je 95 ljudi povređeno. Više pažnje je privukla reportaža iz kuće Velikog brata ili izveštaj sa teniskog meča, četvrtfinale nekog turnira. U kakvom svetu živimo? Ljudska patnj, glad, stradanje nas ne dotiču ali nas estradna pevačica koja je pokazala donji veš uvek zainteresuje, fudbalska utakmica je bitnija od nečije smrti …
A onda, kada grupa bezosećajnih huligana ubije turistu u centru Beograda, odjednom počinjemo da pokazujemo lavine patnje i tuge. To javno ispoljavanje žalosti izaziva mučninu. Predsednik države pali sveću, svi nešto su žalosni, patetični, … Smatram dok se te mlade ubice ne kazne, ali brzo, pravedno i za primer drugima, ništa nismo uradili. Ulica sa imenom Brisa Tatona ništa ne znači ukoliko se nasilje u Beogradu i Srbiji ne iskoreni.
Bombe, nasilje, borilačke veštine, tuča, ubistva, krv, … svakodnevno gledamo sa tv ekrana. Vesti gde se kaže da je ubijeno 15 ljudi nas ne uzbuđuju. Ravnodušni prema zlu na kraju i sami postajemo zlo.
A šta reći za sledeću vest: “Beogradska policija podnela je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv predsednika Srbije Borisa Tadića zbog nedoličnog ponašanja na sportskoj priredbi. Gradskom sudiji podnete su prijave i protiv predsednika Fudbalskog saveza Srbije Tomislava Karadžića, ministarke omladine i sporta Snežane Samardžić Marković, predsednika Skupštine Beograda Aleksandra Antića i protiv Fudbalskog saveza Srbije kao pravnog lica. Tadić i Samardžić Marković rekli su ranije da će platiti kaznu ako su prekršili zakon, dok Karadžić nije bio dostupan za komentar. Oni su su posle utakmice Srbija-Rumunija (5:0), koja je odigrana 10. oktobra u Beogradu, nazdravili šampanjcem na stadionu ’Marakana’, tokom proslave zbog plasmana reprezentacije na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi. Prema odredbama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, točenje i konzumiranje alkohola su zabranjeni na stadionima, kao i u krugu od jednog kilometra oko njih”. Eh, Srbijo među šljivama, …
