19. nov, 2009. - 19:29h
Kokodakanje ili mantranje?
Tekst napisao Velimir Kostadinov u Nekategorisano
Obraćate li pažnju na rečnik naših političara? Kao da su išli na obuku kod istog učitelja. U svakom razgovoru naših političara, bilo to u Skupštini, na televiziji, ili na nekon trećem mestu, možete čuti kvalifikaciju: „To je sticanje jeftinih političkih poena!”. Da bi se omalovažila neka činjenica ili stav koristi se rečenica: „Ponavljate to kao mantru!”.
Šta je mantra? Mantra je kratka molitva koja se ponavlja u duhovnoj praksi indijske tradicije. Ponavlja se nebrojeno puta jedna za drugom. Najpoznatija je mantra Om ili Aum koja je popularna i na zapadu. Nije jasno poreklo mantri i često njihovo značenje predstavlja predmet spora različitih škola mišljenja i struja hindu tradicije.E, sad nije mi jasno otkuda pojam mantra u rečniku prosečnog srpskog političara. Odgovor treba tražiti u kursevima marketinških agencija, koje pohađaju naši prosečni srpski političari. Pošto su te marketinške agencije produkt zapadne škole marketinga, otuda i termini koji nisu u tradiciji našeg naroda.
Da sam ja političar i želim da naglasim da se neka reč, pojam ili činjenica previše zloupotrebljava, ne bih koristio reč mantra, radije bih rekao političkom protivniku da „kokodače”. Isto tako, zašto se kaže da neko ne govori istinu, kada je preciznije i efektnije reći da laže.
Pre nekoliko godina večerao sam sa jednim srpskim političarem, nakon moje emisije „uPRESSovano” na SUPER TELEVIZIJI. Ne mogu da mu pomenem ime, nije pristojno da ga ovde blamiram. E, taj političar je za Jožefa Kasu rekao da „previše sere”, za Vojislava Koštunicu da je „uspavana budala”, za Nebojšu Čovića da je „idiot”, a za Vlada Batića da „ne može da igra košarku jer mu je nos stalno u autu!”. Duhovito.
Večerali smo i smejali se. Međutim, taj političar na televiziji, onako u odelu i kravati, govori polako, odmereno, a bilo bi zanimljivije da priča kao sa mnom na pomenutoj večeri. Kako je po zanimanju političar ispada da baš tako ne može da priča, već onako kako pričaju svi političari na svetu: Uvijeno, zavijeno, nejasno, mutno, naizgled mudro, zabrinuto, …
Isto tako, previše se koristi rečenica „Građani Srbije bi to trebali da znaju!”. Koliko znam iz prakse, ono što zanima građane Srbije obično ostane tajna.
