21. maj, 2010. - 19:34h
Suboticom odjekuje tišina bez ljudskog krika
Tekst napisao Natalija Jakovljević u Društvo| Svakodnevica
Osim što Subotica isčezava, isčezavaju i njeni građani. Poražavajući je nedostatak Normalnosti koji bi se suprotstavio bahatom tiranijskom načinu uništavanja grada. Neshvatljiva je dubina nezainteresovanosti građana za sudbinu naših malih gradskih Oaza u kojima svi skupa živimo, delimo ovaj prostor jedni sa drugima i dopuštamo da se Oaza lagano pretvori u polunepostojeći, bezlični prostor, koji još uvek nazivamo gradom.
15. maja 2010. godine, građani Subotice su imali prilike da konačno steknu uvid u unutrašnji izgled budućeg Narodnog pozorišta.
Noć muzeja je privukla zainteresovane Subotičane da obiđu ”Pozorište na gradilištu” i prošetaju u unutrašnjosti ovog još uvek nezavršenog megalomanskog objekta. Prisutni stručnjaci su posetiocima gradilišta ”objašnjavali” kako će da izgledaju prostorije kroz koje su ih sprovodili. Na prvom spratu je za to vreme bio prikazan izgled buduće fasade pozorišta, odnosno, mogućnosti koje su za sada u izboru. Zapravo se još uvek ne zna kakav će da bude konačan izgled Pozorišta. Verujem da to ne znaju ni oni sami!
Gradonačelnik Subotice, Saša Vučinić je još ranije otkrio da nam nije trebalo da imamo najskuplju zgradu Pozorišta u zemlji (30 miliona evra), te su pre nekoliko nedelja vođeni razgovori sa glavnim projektantom na temu smanjenja cene izgradnje zgrade Pozorišta za oko 5 miliona evra. Jedino ostaje nejasno na koji način će da se smanji ionako predimenzionisani objekat koji apsolutno odudara od ostalih zgrada iz okruženja i narušava izgled zaštićenog gradskog jezgra Subotice. Zar se nije pre tri godine upravo Demokratska stranka zajedno sa Savezom vojvođanskih Mađara borila u Skupštini za najskuplji projekat pozorišta u zemlji čiji će skelet još jaaako dugo da plaši prolaznike u samom srcu grada?! I sad vam odjednom ne valja – skup vam je projekat Skeletora?
Gradonačelnik je izrazio nadu da će do kraja svog mandata uspeti da završi većinu višedecenijskih projekata, ali da nije siguran da će do tada i Pozorište biti završeno. Međutim, predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta, Kasa Jožef iliti ”nezavisni intelektualac” je u svom govoru optimistički izjavio da ćemo se u još većem broju ponovo okupiti ovde 2012. god. na prvoj predstavi novog nam Pozorišta. Dakle, nada i pozitivno razmišljanje Pozorište spašava!
U zaključku pojedinih lokalnih medija mogao se steći utisak kako je većina (ej, većina!) Subotičana zadivljena novoizgrađenim delom Pozorišta! Ja sam zanemela od zadivljenosti, kao i ostalih 8.000 građana koji su posetili Noć muzeja. Jest’ da me niko nije ni pitao za mišljenje ali je najvažnije da drugi uvek znaju šta je dobro za Vas!
Imamo još nešto što nam se desilo ničim izazvano i samo od sebe, majke mi!
Zelena Fontana (1985. godište), sada već bivši simbol grada je u dotrajalom stanju. Žolnai keramika je oštećena, cevi su popucale, sve tri pumpe koje potiskuju vodu su u kvaru, a kada radi, (a radiće još ovog leta) dnevni gubitak vode meri se stotinama litara. Rešenje za osposobljavanje Zelene fontane se traži, a za kompletnu sanaciju novca u budžetu grada nema! Na ovakav način se traži samo adekvatno opravdanje za nešto što je nemoguće opravdati. Razlog zbog kojeg je došlo do propadanja fontane je i korišćenje neodgovarajućih hemikalija za njeno održavanje. Korišćene su hemikalije ili abrazivna sredstva koja nisu smela da se koriste, a sumnja se da je ”održavana” i sonom kiselinom. U Direkciji za izgradnju grada kažu da je izabrano preduzeće koje će ubuće da vodi računa o fontanama i česmama u gradu. Ipak, s kraja osamdesetih do danas se aktivno razmišljalo kako da se reši ovaj gorući problem, da bi se sada kada je fontana konačno riknula konačno saznalo nešto konkretno i preduzelo nešto, recimo – ništa.
Imamo i nedavno izgrađenu fontanicu sa početka Radijalca koja diskriminiše građane! Ljudi niskog rasta (starci i deca) ostaju žedni jer je gotovo nemoguće dosegnuti mlaz vode.
Da skrate muke sebi i građanima, odbornici grada su jednom prostom skupštinskom Odlukom legalizovali urbicid u gradu! Dok se neometano ruši istorija grada, većina to ćutke posmatra, u boljem slučaju se zgražava. U gradonačelnikovom Zavodu za zaštitu spomenika objašnjeno nam je da to što je oko 700 objekata pod zašitom ovog Zavoda, ne znači da oni ne mogu da se ruše!? A pod kakvom su zaštitom objekti koji nisu pod zaštitom? Da li su možda pod zaštitom od sunca, meseca, vetra, kiše, grada, poplava, zemljotresa ili možda vulkanskog pepela?! Ovo je već druga po redu retardirana izjava ovog kriminalno-retardiranog Zavoda ZA rušenje spomenika i istorije grada koji već godinama ne štiti zgrade, već štiti interes vlasti i njihovih finansijskih ulagača-uvlakača.
Subotičke zgrade građene u stilu secesije za mene su mnogo više žive nego što su ljudi koji dozvoljavaju, organizuju i sprovode u delo rušenje zgrada od neprocenjive vrednosti, dozvoljavajući da se unište do te mere kako bi ih zatim pod istim izgovorom srušili – jer, bože moj, kvadrati u gradskom jezgru su itekako primamljiviji lokalnim investitorima-tajkunima nego stogodišnje, smrdljive i buđave zgradurine!
Hoće li se neko osećati odgovornim za ovo što nam se dešava? Hoće li neko podneti ostavku ili makar biti otpušten zbog devastacije centra grada koji se slobodno može porediti sa kulturnim zločinom? Da li je neko zatražio ostavku direktora Zavoda, pojedinih direktora javnih preduzeća, ostavku bilo kojeg političara? Ne, nije. U svakoj normalnoj i civilizovanoj državi ljudi bi se već odavno organizovali i besno bi marširali ulicama dok se ove odluke po hitnom postupku ne bi uništile ili menjale. Kod nas niko nije lud da tabana i da se buni. Našem narodu to nije u genima. Ovaj narod je mazohistički! Mi volimo kad nas jebu, a kad nas ne jebu – molimo ih da nas jebu.
U očajničkom pokušaju da se učini nešto, pojavile su se i tri subotičke Fejsbuk grupe “Dosta više rušenja značajnih zgrada po Subotici!!!“ (1.164 članova), ”Nem akarunk /Nećemo tržni centar na mesto BOSS-a i STARE PIZZERIJE” (3.329 članova) i “Secesija” (250 članova) koje svakako nisu za zapostavljanje. U ovim grupama imate puno informacija o istoriji našeg grada kao i o kulturnim vrednostima koje isčezavaju voljom političara. Manji broj FB internet-ovisnika je upoznat sa vrednostima koje zastupaju i promovišu grupe čiji članovi itekako imaju zdrav odnos prema kulturnoj baštini grada i žele da ga zaštite i sačuvaju.
U nedostatku dovoljnog broja nevladinih organizacija ili nekorumpiranih političkih partija koje bi se iskreno borile protiv nekontrolisanog rušenja zaštićenog subotičkog gradskog jezgra, ovi ljudi imenom i prezimenom još uvek osećaju potrebu da učine nešto za svoj grad i udružuju se u fejsbuk grupama pokušavajući da pronađu jedni druge u nastojanju i verovanju da će se ipak nešto promeniti i da će nas ipak neko saslušati ili makar čuti.
Ne jenjava potreba za građanskim inicijativama koje bi svojim nepristajanjem, aktivnim reagovanjem i delovanjem motivisale svest građana da je i protest kao legitiman oblik građanske neposlušnosti možda ipak jedini način koji može da utiče na to da se mnogi projekti nikada ne realizuju, da se menjaju ili dopunjavaju. Na ovakav način se možda otvara mogućnost očuvanja kulturnog nasleđa i bogatstva grada Subotice.
Sasvim sam sigurna da je pomak nemoguć ako nastavimo da sedimo za svojim računarima i iz fotelje jebemo majku lokalnim političarima i subotičkim tajkunima-investitorima.
Našim političarima ne bih poverila ni nacrtanu ovcu na čuvanje. Vlast nije sposobna da izgradi jedan običan Plato na trgu, čiji je rok bio 3 meseca, a gradi se već tri godine (radovi i sada stoje punih mesec dana). Kako uopšte mislimo da su oni sposobni za izgradnju ozbiljnih objekata kao što su pozorište, prečistač, bazen, itd…
Ulicama Subotice odjekuje tišina bez ljudskog krika! Jedino je primetan svakodnevni porast nezaposlenih, gladnih, obespravljenih, očajnih, sa porastom nasilja, mržnje, krađa, samoubistava i ubistava…
* * *
Mojim sugrađanima:
Da pogledamo kako se brani jedan grad – kako to izgleda u lijepoj bratskoj nam Hrvatskoj. Kako se građani organizuju i kako se bore za svako parče svoje gradske oaze.
http://www.index.hr/video/film.aspx?id=8951
