Deca često vole da ispituju starije zašto je ovo ovako, a ono onako. U jednostavnom dečijem umu mnoge stvari iz sveta odraslih nisu logične. Iako sam suviše mator da bih bio dete zadržao sam tu dečju osobinu i često postavljam sebi pitanja.
Na primer, zašto žene ne mogu da stave maskaru zatvorenih usta? Imate li odgovor [...]

Često maštam. Svaki put kad pišem ja maštam. Maštam da sam neki drugi lik, u nekoj drugoj zemlji, da sam ubila troje ljudi ili da sam u koži agenta Odri Meklajam, maštam da sam homić u Bangkoku ili striptizeta koja je umrla nakon burne noći…
Normalno je maštati.

Uvek sam žalio dobitnike srebrne medalje na sportskim takmčenjima. Vežbaju dvadeset godina, rade sve što rade i osvajači zlatne medalje i na kraju - izgube u fotofinišu!
- Jesi li sve uradio kako treba? – pita trener osvajača srebrne medalje.
- Jesam ! – odgovara ovaj.
- Negde smo pogrešili jer si izgubio trku za desetinu milimetara, video [...]

Сиромаштво је термин који се најчешће користи за недостатак основних услова за живот. Бити сиромашан значи не имати довољно новаца (или неких других средстава) за приуштити си основне људске потребе као што су храна, пиће, хућа… Много људи у разним државама широм света живи у сиромаштву, посебно у неразвијеним подручјима Африке, Латинске Америке и Азије.

Strip junaka Betmena (kako je njegovo ime na engleskom) zovu borcem za pravdu ili “čovek - slepi miš”, odnosno “šišmiš”. U novom filmu dobio je još jedno ime - “Mračni vitez”, što poseća na “Princa tame”, odnosno Satanu. Za nas koji smo rođeni šezdesetih, i koji smo vaspitavani na stripu, ekranizacija ovog strip junaka ima dublje značanje i bolje osećamo ovaj lik. Uzgred rečeno, Betmen je jedini super heroj koga je proizveo Marvel (”fabrika stripova”, izdavačka kuća), a koji nema super moći.

Pesma koja je nastala na osnovi mog romana Francuski poljubac. Ah, ti lepi francuski poljupci - dok razmišljam o tim rečima mislim kako bih olako mogla da napišem roman u nastavcima. Svi mi volimo da se ljubimo, rekla bih i treba da se ljubimo, da se zanosimo poljupcima onako kako nas zanosi muzika, vino, zalazak sunca na prekrasnoj plaži, priroda, smeh…

Smrt Aleksandra Solženjicina samo me je podsetila na tezu da ne bi postao veliki pisac, odnosno uticajna ličnost, da nije bio disident, a pre toga “stanovnik gulaga”. Nakon zatočeništva u sopstvenoj zemlji našao je slobodu na imperijalističkom zapadu, u kolevci globalizma.

Bolje je što nas nema na Evropskom prvenstvu u fudbalu. Da smo se nekim čudom kvalifikovali sada bi, znajući kako naša reprezentacija igra poslednjih meseci, imali traume. Trauma već imamo, raznih vrsta, samo su nam falile još i fudbalske traume.

Nekada su novine imale tek stranu ili dve reklamnog prostora, i to kada se saberu sve reklame u novinama. Retko koja firma je kupovala čitavu stranu jer je to bilo ne samo skupo već i kontraproduktivno. Čitalac nije verovao reklami na kupljenoj strani novina.

Retko pišem o ljubavi, još ređe govorim o tome. Kako sam previše okupirana poslom, tek s vremena na vreme zastanem, dignem glavu i ustanovim kako vreme prolazi. A ja?
Gde sam ja?
Čini mi se kako sam uvek na jednom mestu, i ne idem dalje. Imam dve objavljene knjige iza sebe, stičem ime, a ja još [...]